Kada se spoje pamet i lepota, a ljubav sve to začini dobije se najlepša kombinacija. Primer takvog spoja su dali naši uspešni studenti Fakulteta informacionih tehnologija, Jovana Stričić i Boro Mijović. Upoznali su se na prvoj godini studija, zavoleli, zajedno polagali ispite, a sada su apsolventi, perspektivni mladi ljudi spremni za novo poglavlje zajedničkog života.

 

 

Zašto ste se odlučili da upišete Univerzitet Metropolitan i Fakultet informacionih tehnologija?

 
Jovana: Stručnost profesora iz ove oblasti, rad u malim grupama, kao i praktičan rad i znanje koje upravo ovaj fakultet nudi, glavni su razlog moje odluke za studije na Fakultetu informacionih tehnologija na Univerzitetu Metropolitan.
 
Boro: Pre svega zbog malih, kompaktnih grupa gde je fokus na svakom studentu koji je voljan da se posveti predavanju. Takođe sam sa više strana dobio preporuku da FIT pruža dosta praktičnog znanja, što je po mom mišljenju najveći benefit studiranja na MET-u, a ujedno i najveći problem svršenih studenata koji treba da se zaposle, a nisu tokom studiranja imali priliku da steknu praktično znanje, te im je taj prelaz iz „klupe“ u industriju jako stresan.

 

Kako ste sada već apsolventi i privodite fakultet kraju, da li možete da nam kažete šta vam je naviše značilo tokom studija?

 
Boro: Tokom mojih studija najviše mi je značilo to što sam imao mogućnost da na predavanjima imam interakciju sa profesorima. U takvim interakcijama sam stekao znanja koja ne pišu u knjigama i koja se u većini slučajeva baziraju na iskustvima profesora iz industrije.
 
Ovo je moguće isključivo u manjim grupama, jer profesori mogu da se posvete studentima van okvira predavanja. Takođe mi je dosta značila moja proaktivnost i uključivanje u studentsku organizaciju Met Lab gde sam stekao jako lepe uspomene, ali i iskustva u organizovanju i vođenju događaja poput Girs Can Code, Met Alumni Night itd. Lično, najveći uspeh mi je pisanje rada za Internacionalnu studentsku konferenciju sa profesorkom dr Tatjanom Šibalijom.
 
Jovana: Najviše mi je značila sloboda da se obratim profesorima kada god je postojao bilo kakav problem koji samostalno nisam mogla da rešim, kao i mogućnost da stručan odgovor dobijem u najkraćem mogućem roku. Osećaj da niste „samo broj indeksa“ na ovom Univerzitetu doprinosi i samopouzdanju studenata.

 

Zanimljivo je da ste se upoznali na MET-u i svoju vezu započeli već na prvoj godini fakulteta. Ispričajte nam malo više o vašoj „love story“…

 
Jovana: Sudbina. Ljudi koji nas poznaju, znaju da je naša veza posebna. Najpre su postojale varnice, a zajedničko spremanje predispitnih obaveza je doprinelo našem zbližavanju. Spremanje ispita iz matematika je imalo najveći uticaj da se Boro i ja zbližimo, a sad kad bolje razmislim, možda je to samo bio izgovor (smeh)… Ostalo je istorija.
 
Šalu na stranu, da se nismo upoznali na MET-u, sigurna sam da bi sudbina našla put da nas spoji u bliskoj budućnosti, ali sam svakako zahvalna što je to bilo ovde tokom studija. Sa njim sam lakše sve prebrodila i stekla pre svega prijatelja za ceo život.
 
Boro: Upoznali smo se na prvoj godini i ja sam odmah znao da ćemo biti zajedno, to nije bio baš slučaj i sa njom (smeh)… Mi smo poseban par u svakom slučaju. Od prvog dana smo postali nerazdvojni i najveća podrška jedno drugom. Tokom studiranja bodrili smo jedno drugo, učili zajedno, polagali ispite zajedno, išli na MET pohode, i najlepše, a i najteže trenutke tokom studiranja proveli smo zajedno. Bez Jovane bih verovatno i dan danas odlagao polaganje Matematike 1, kod profesora dr Raleta Nikolića.

 

 

Kao naši uspešni studenti, radili ste zajedno i na različitim projektima vezanim za sam Univerzitet?

 
Jovana: Tako je. Iako nismo stipendisti, uvek smo imali volje i želje da aktivno učestvujemo u sprovođenju Univerzitetskih aktivnosti. Kao brucoši smo učestvovali u sprovođenju Met Mobile Challenge-a (takmičenja za srednjoškolce), a potom postali deo Met Lab studentske organizacije. Kao studenti završne godine, preuzeli smo rukovodstvo Met Lab-a i sprovodili projekte kao što su Girls Can Code – 24h hakaton namenjen devojkama, kao i Met Alumni Night u okviru kog smo pozivali uspešne alumniste našeg Univerziteta da svoje  karijerne i preduzetničke priče iz „prve ruke“ prenesu ostalim studentima.
 
Boro: Vremenom smo postali i jako uigran tandem, tako smo zajedno vodili Met Lab, učestvovali na Met Mobile Challange-u, a bili smo i saradnici u nastavi kod profesora dr Ljubomira Lazića, na predmetu Upravljanje projektima razvoja softvera. Takođe, jako puno projekata smo radili zajedno ili u nekoj većoj grupi, što je dosta očvrsnulo naš odnos i poboljšalo našu komunikaciju i razumevanje.

 

Gde vidite sebe u budućnosti, nakon stečenog četvorogodišnjeg obrazovanja i zašto bi ste preporučili da budući brucoši upišu Univerzitet Metropolitan?

 
Boro: U budućnosti sebe vidim kao stručnjaka u industriji, a nadam se i preduzetnika. Verujem da ću jednog dana završiti Doktorske studije i vratiti se predavanjima i profesorskom radu, jer mi se to jako dopalo.
 
Budućim brucošima preporučujem da upišu Metropolitan univerzitet jer će steći dovoljno praktičnog znanja, da mogu odmah da rade u industriji, a posebno bih naglasio da ako su proaktivni mogu mnogo više da postignu nego na nekim drugim fakultetima, jer su profesori voljni da saslušaju, daju savet i pomognu u zamislima i projektima koji student osmisli.
 
Jovana: Kada pomislim o sebi i svom položaju u karijernom svetu za nekih 10 do 15 godina, mogu reći da sebe vidim kao stručnu poslovnu ženu, koja je napredovala i po zvanju, ali što je bitnije i po znanju. Znam i to da će ova devojka sada, koja je gleda i zamišlja, biti jako ponosna na nju i na sve ono što je ta žena postigla i učinila za sebe i svoju porodicu, kao i za zajednicu i društvo u kome se nalazi.
 
Dragi budući brucoši, ako ste ambiciozni, proaktivni i ukoliko želite da steknete praktična znanja, i želite da budete u prilici da znanja koja ste tokom studija stekli budu primenljiva i u industriji odmah nakon vaših studija, moja topla preporuka jeste Univerzitet Metropolitan.

 

 

Studenti Univerziteta Metropolitan znaju da je njihova obrazovna institucija ne samo mesto gde se stiče znanje, već mnogo više od toga. Profesori UM-a prvenstveno vode računa kakvi će akademski građani i ljudi biti njihovi studenti, kao i šta je to što treba da ponesu nakon četvorogodišnjih studija, osim znanja.

 

Univerzitet Metropolitan 14 godina neguje i druge vrednosti osim obrazovanja, zbog čega je izabran kao prvi Univerzitet po kvalitetu studiranja prema mišljenju studenata.