Magija studenata Modnog dizajna Univerziteta Metropolitan na 48. Perwoll Fashion Week-u

Studenti Modnog dizajna Fakulteta digitalnih umetnosti su uspešno predstavili svoje diplomske kolekcije na 48. Perwol Belgrade Fashion Week-u u Muzeju grada Beograda.

Za reviju studenata Univerziteta Metropolitan se tražila karta više, a u prepunoj sali svoje diplomske kolekcije prikazali su Dino Puljić, Bogdan Mrša, Tamara Vojnovski, Marijana Danjec, Jelena Nedeljković i Marina Živković.

Dino Puljić svoju kolekciju opisao je ovako – “Zivot je enigma kompleksnosti. On je poput flore koja svojim neobjašnjivim pokretima sa lakoćom pronađe pravi put ka svetlu. Ne obazirujući se na prepreke na koje naiđe na tom putu. Sa jedne strane tako nežna, krhka i lagana, dok je sa druge strane izuzetno snažna i uporna, praveći najrazličitije forme i oblike u toj igri opstanka.
Upravo tako je i život kompleksan, satkan od mnoštva različitih elemenata i trenutaka. Od mnogih situacija koje na kraju čine jednu celinu i lepotu života. Šta god da nas zadesi moramo stalno imati na umu da nas je to uvek čekalo, a na nama ostaje samo da razmislimo i da se po ugledu na čudesni svet flore izborimo i pronađemo pravi put i izlaz.”

Bogdan Mrša o svojoj kolekciji govori – “Želja za odstupanjem od današnje po mom mišljenju preterano sterilne depikcije budućnosti, navela me je na istraživanje prvih koraka u eksploraciji futurizma kao pravca koji će uz moju sopstvenu adaptaciju poslužiti kao tema za moj diplomski rad. Moderna interpretacija retro futurizma, bogata ekspresijom ženstvenosti koja je opredmećena putem odeće koja je u celosti inspirisana ovim pomalo komičnim pravcem koji predstavlja (po mom mišljenju) zlatno doba fiktivnog stvaralaštva.”

Kolekcija Tamare Vojnovski predstavlja različite uspomene nevidljive ljudskom oku, kao mešana slagalica.Raznovrsnost kontrastnih materijala, boja i formi odgovaraju pozitivnim i negativnim doživljajima, kroz koje svi mi prolazimo.Svaki komad tkanine simbolizuje po jednu uspomenu i svaki je međusobno povezan nitima, a niti predstavljaju ljude koji su učestvovali u stvaranju tih uspomena i drže tkanine da se ne raspadnu.

Jelena Nedeljković kreiranje svoje kolekciju opisala je ovako – “Preobražaj…Hm… Da…Kada sam krenula ovim putem, putem studiranja modnog dizajna, znam da sam na umu imala viziju, u srcu nepokolebljivu rešenost, i ni malo predstave o tome šta me zapravo na fakultetu čeka. Tako da da, pogađate, ovo nije priča o mojoj ciljnoj grupi, niti zašto bi baš ona trebala da ima moje ove, složićete se, zadivljujuće komade odeće, već priča o ostvarivanju vizije jedne ličnosti, čiji će odevni komadi, nadam se, jednoga dana, možda, nadahnuti nekog da učini nešto slično. Da krene putem svoje vizije. Puno rada, nekada uzaludnog, reklo bi se, po kat-kad na iznenađenje i radost svih nas, čak i onog efikasnog. Nemerljivi trenuci strepnji, nesigurnosti i naravno suza, da sve to malo omekšaju. Jer, varenje na suvo ne ide. Bilo je tu i lucidnih trenutaka, doduše vrlo retko, al’ su valjda zato i dragoceni. Sve u svemu, bilo je tu svega. Četiri godine, dovoljne da se uverim da moja mašta i moja kreativnost nisu nestale zauvek, već da su zapravo čekale trenutak oživljavanja. To se ne može opisati, zato ću sada ‘ućutkati’ svoje prste i pustiti da fotografije koje će uslediti, bar delić tog oživljavanja dočaraju. Uživajte. Ili nemojte. Kako kom drago i milo.”

Marijana Danjec svoju inspiraciju pronašla je u Haenyo (Henjeo) ženama roniocima u korejskoj provinciji Džedžu, čija se egzistencija sastoji od sakupljanja raznih mekušaca, morskih algi i drugog morskog života iz okeana. Poznati po svom nezavisnom duhu, gvozdenoj volji i odlučnosti, henjeo su predstavnici polumatrijarhalne porodične strukture Jejua. Interesovanje za Haenyo proizlazi iz činjenice da Haenyo nije samo profesija, već način života. “Kroz mreže, koju ću isplesti, želim da prikažem snagu ovih žena, kao i tu neraskidivu vezu psihičke i fizičke snage. Samom manipulacijom mreža i njenih pretpletaja želim da prezentujem povezanost u zajednicu koja traje vekovima kod Haenyo žena. Od tesnih (neopre, skuba) materijala bih oslikala smežurana i izgužvana lica, koja pod tesnim gumenim ronilačkim odelima prekriva umor i godine radi egzistencije same porodice.”

Profesor Aleksandar Protić bio je mentor svih diplomaca i on je sa sebi svojstvenom lakoćom i velikim uživanjem dugogodišnje iskustvo u modnom svetu preneo na studente i na taj način pružio im neophodnu stručnu pomoć i inspiraciju za rad i kreiranje, kao i organizaciju ovako važne manifestacije kao što je Belgrade Fashion Week.

Reviji su prisustvovali i profesori Univerziteta Metropolitan – dekanka fakulteta Digitalnih umetnosti Svetlana Smolčić Makuljević, Tijana Zebić, Tijana Pavlov, Nikola Majdak, Milica Slijepčević, kao i mnogi drugi.

Ovom prilikom veliku zahvalnost bi uputili kompaniji Textil Užice, kao i kompaniji Deichmann koje su i ovog puta pružile nesebičnu podršku našim studentima i time im pomogle da revija bude ovoliko uspešna.

Ova revija diplomaca još jedan je u nizu uspeha koji stoji iza Univerziteta Metropolitan i još jedan od dokaza da je put kojim idemo pravi put. Dragi studenti, nikada nismo bili ponosniji na vas! Čestitamo!