Intervju: Ivana Vorguca – talentovana i uspešna studentkinja sa Modnog dizajna

9.06.2017.

Ivana Vorguca, studentkinja četvrte godine Modnog dizajna, Fakulteta digitalnih umetnosti na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu, od ranog detinjstva je u umetničkom svetu, okružena članovima porodice gde su svi imali svoje zanimanje iz različitih oblasti umetnosti i gde je umetnost bila glavna tema na svakidašnjem repertoaru. Sa 12 godina je krenula u atelje i postala mali-veliki umetnik i tako nastavila porodičnu tradiciju – umetnost kao ključ života. Poslednje dve godine srednje škole Primenjenih umetnosti u Šapcu završila je u okviru jedne. Fakultet je upisala sa 17 godina i ubrzo postala saradnik u nastavi. Do sada je imala brojne samostalne i grupne izložbe, kao i revije koje su bile nagrađivane i propraćene sa velikom pažnjom. Svoj život i vreme, kako kaže je posvetila svemu što čini modu, to je njena ljubav i njen hobi.

 

1. Da li možeš da se osvrneš na svoj dosadašnji rad i kažeš nam nešto više o svojim radovima i kolekcijama koje si do sada izlagala?

 

Svaki put kada odgovaram na ovakva pitanja pokušavam da sve sklopim u jednu celinu, međutim ipak ne uspevam. (smeh) To nije moguće upravo zbog toga što je sav moj dosadašnji rad negde potpuno različit. On je do nekog momenta bio na nivou eksperimenta u okviru koga nije bilo mesta ni za kakve kompromise,i dok ni danas stvari nisu mnogo drugačije, ipak neka mala doza kompromisa kroz iskustvo, dovodi do puno boljih rezultata.

 

Prvi put sam se beogradskoj publici predstavila u okviru finala takmičenja za mlade talente – 38. Belgrade Fashion Week–a sa svojim eksperimentalnim pristupom vanvermenskom džinsu, dekonstrukcijom u okviru samog tekstila, ali i razbijanjem klasične forme muškog odevanja, kroz gemetrijsku prizmu. 

 

Svoju prvu, mini kolekciju imala sam priliku da predstavim u Budimpešti, u okviru konkursa Mercedes Benz Fashion Week-a raspisanom za dizajnere iz 6 država centralne Evrope. Kroz nekoliko etapa takmičenja, stigla sam do finala gde sam kao nagradu osvojila reviju.

 

„Turn on your consciousness” je kolekcija koju sam bazirala na reciklaži nekoliko različitih modnih stilova, po ugledu na istoriju kostima kroz samu epohu, ali i kroz savremeno odevanje. Povezala sam moderne tehnike štampe na tekstilu sa tradicionalnim ručnim radom, a sve sa krajnjim ciljem da podignem svest o očuvanju životne sredine. Rad na ovoj kolekciji će mi zauvek ostati posebno drag, jer su u celom procesu realizacije zajedno sa mnom nesebično učestvovali moji najbliži prijatelji i poradica.

 

U okviru ovogodišnjeg B-future takmičenja, na 41. Belgrade Fashion Week-u nagrađena sam za svoj poslednji modni projekat koji sam posvetila svom dedi i osvojila drugo mesto. U procesu stvaranja ovih modela, počev od moodbord-ova, preko samih skica, do izrade krojeva i uživanja u prenošenju zamisli na modele putem ručnog rada, pronašla sam svoj likovno-modni izraz, a samim tim i sebe kao dizajnera.

 

 

2. Gde pronalaziš inspiraciju za svoje modele, jer su unikatni i drugačiji od svega što možemo videti u današnje vreme na modnoj sceni?

 

Pre svega, hvala na ovom poslednjem delu rečenice u pitanju koje ste mi postavili, to je veliki kompliment, ali ipak ću ostati skromna i reći da se trudim da u okviru onoga što već imamo u 21-om veku, kada je reč o tehnikama stvaranja odevnih komada, istražujem i pronalazim različite načine kombinovanja u cilju stvaranja nečega za šta verujem da je unikatno. To je veoma težak posao jer je mnogo toga već viđeno. Svakako i kada nam deluje da sve već imamo, ipak nije tako, jer da jeste ne bi bilo smisla da se bavimo ovim poslom na način na koji ja smatram da bi trebalo.

 

U nekoj drugoj oblasti umetnosti možete da budete jednostavno umetnik i da uživate u tome. U modi koja je ipak primenjena umetnost, morate da budete umetnik i dobar ekonomista. Trudim se da potpuno posvećeno pristupam svom poslu, jer je to jedina stvar kojom sam oduvek želela da se bavim, a iskreno bavljenje dizajnom dovodi do toga da kao umetnik budete viđeni i prepoznati kroz svoja dela.

 

„Velika je stvar hteti i moći sebe poklanjati drugima“- Boško Kućanski.

 

 

 

3. Šta moda predstavlja za tebe i u kom pravcu želiš dalje da gradiš i razvijaš svoj brend?

 

Modu vidim kao umetnost, ali svakako kao njenu primenjenu granu. U okviru bavljena dizajnom imam za cilj da formiram svoj brend koji će se održati kroz dugi niz godina, a kroz njega imam želju da predstavim unisex garderobu, za koju duboko verujem da predstavlja – cilj mode budućnosti u kojoj možda već i živimo.

 

Svaki komad moje odeće namenjen je samim tim i muškoj i ženskoj populaciji. Za sada me više inspirše da svoje odevne komade predstavljam na muškoj figuri, samim tim imam za cilj da intrigiram i prepustim ljudima koji imaju osećaj za modu, da po sopstvenom nahođenju podjednako dobro prikažu moju garderobu na muškom, odnosno ženskom telu. Na taj način ostavljam jednu dozu slobode i kreativne vizije pojedincu, kroz koju može da iskaže deo sebe.
 

 

4. Koji su to predmeti sa Modnog dizajna, koji su imali naveći značaj za tvoj rad i koji su najviše odgovarali tvom senzibilitetu?

 

Ono najvrednije što imamo, ili nemamo, jeste ideja. Iz određenog ugla posmatranja ona bi mogla biti sinonim za sreću. Ne možete je kupiti, a čak i ako je kupite, nikada nije vaša i nije istinska i prava. Zbog toga verujem da postoje mnogi primeri, kako kod nas tako i u insotranstvu, ljudi, koji se vrhunski bave modnim dizajnom, a nisu školovani direktno u toj oblasti. Oni imaju ideju a to govori u prilog ovome što sam rekla. Međutim znanje, posvećenost i rad su ono što dovodi do rezultata, čime god da se bavite u životu.

 

Verujem da su četvorogodišnje studije iz ove oblasti jedan stepenik bliže saznanjima potrebnim za bavljenje ovim poslom. Lično smatram da su za moj razvojni put kao dizajnera, studije odseka Modnog dizajna doprinele mnoštvom informacija i kvalitetom u znanju i veštinama potrebnim za bavljenje dizajnom. Kroz praksu i dalju nadogradnju biće olakšavajuća okolnost za profesionalni razvoj brenda na globalnom tržištu.

 

 

 

5. Posle završenog 41. BFW-a i osvojenog drugog mesta, kakvi su bili utisci? Koliko ti znači nagrada koju si osvojila?

 

Nagrada mi predstavlja podsticaj za dalje istraživanje u okviru ove oblasti. Takođe onoliko koliko mi predstavlja zadovoljstvo, toliko sa sobom nosi i određenu vrstu odgovornosti koja u sebi sadrži dozu adrenalina i koja mi je pokretač za naredna modna predstavljanja. Posebno mi je drago sto se radi o Beogradskoj nedelji mode, jer deo sebe koji implementiram u svoj dizajn uvek sa sobom vuče inspiraciju koju vezujem za korene ove zemlje.

 

 

6. Pobedničke modele si predstavila i u okviru kulturnog događaja za Noć muzeja na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu, uz video Koste Đurakovića. Kako je došlo do saradnje i ideje za video koji je sve prisutne ostavio bez daha?

 

Nakon završenog Belgrade Fashion Week-a dobila sam poziv od Koste koji je tada radio editorijal za jedan inostrani modni časopis, sa željom da slika moje modele. Tada smo se upoznali i kroz kratak vremenski period došli do zajedničkog zaključka – da se naša estetika podudara.

 

Ubrzo nakon toga došlo je do ideje da se predstavimo zajedničkim projektom u okviru Noći muzeja na Univerzitetu Metropolitan. Kroz zadatu temu bazena od koje smo počeli, vodili smo se inspiracijom, atmosferom i pričom kolekcije. Odevne komade najbolje je mogao da oplemeni pokret našeg proslavljenog baletskog umetnika, Dejana Kolarova koji je imamo potpunu slobodu u režiranju koreografije za – DOM. Jovan Marić, student Fakulteta dramskih umetnosti dodatno je obogatio celokupan doživljaj zvukom, na kome je radio za ovaj projekat.

 

 

„Medijum mode je takav da dijaloški biva u odnosu na druge umetničke medije, najkompatibilniji i najapstraktniji istovremeno. Kako je moda uvek i iznad svega, primenjena umetnost, njena percepcija se ogleda u stepenu njene nosivosti, u tom smislu njena vrednost se sagleda iznad svega, u stepenu u kojem je sobom podržala neki drugi umetnički izraz. Veoma retko ona nadiđe ovakva ograničenja i postane aktivan učesnik u kreativnom procesu. Upravo je saradnja između filmografa Koste Đurakovića i mlade dizajnerke Ivane Vorguce, a prelomljena kroz prizmu igre i pokreta proslavljenog baletana Dejana Kolarova, jedan od onih retkih momenata kada tri umetnika, bez ijedne reči uspevaju u kratkom formatu da pošalju toliko jaku i emocijama potentnu poruku ne upotrebivši ni jednu reč kao objašnjenje“. – Ashok Murty, Arhitekta i stilista
 

 

Kosta Đuraković, student Fakulteta dramskih umetnosti koji je radio na modnom filmu – DOM, možda je i najbolje opisao temu koja je prikazana kroz ovaj zajednički rad – Film je inspirisan koloritom i tehnikom preplitanja i veze. Sećanje na umetnost, sećanje na porodicu i stvaralaštvo, odnos prema daljini i korenima, fluidnost ideje i želje, spoj savremenog i tradicionalnog. Unutrašnji monolog, spoljna bitka. Vazduh i voda.

 

„Veoma mi je drago da sam imala priliku da prisustvujem premijernom prikazivanju modnog filma na temu modne kolekcije mlade i perspektivne Ivane. Film je pokazatelj da je spoj mladih umetnika jako bitan, a u ovom slučaju se jasno vidi koliko je truda uloženo u svaku sekvencu filma, od kolekcije, koreografije do režije, muzike, fotografije i montaže“. – Sonja Jocić, Modni dizajner

 

Video: Kosta Đuraković / Scenski pokreti: Dejan Kolarov / Muzika: Jovan Marić