Studenti FDU su posetili izložbu „Albreht Direr i njegovi savremenici“

Studenti Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan u okviru predmeta Istorija dizajna posetili su zajedno sa profesorkom Svetlanom Smolčić Makuljević u Muzeju grada Beograda, Konaku kneginje Ljubice izložbu „Albreht Direr i njegovi savremenici“. Studenti su takođe imali priliku da obiđu i stalnu postavku jedinstvenog ambijenta, koji svedoči o životu i enterijeru 19. veka u Beogradu. Utisci studenata su sledeći:

Miloš Prokić

„Studenti Fakulteta digitalnih umetnosti Metropolitan Univerziteta su u petak, 16. oktobra posetili Konak kneginje Ljubice i imali priliku da vide izložbu Albrehta Direra i njegovih savremenika. Obilazak se odvio u pratnji stručnog vodiča, pa su tako studenti, pored toga što su videli radove, mogli da čuju zanimljive priče vezane za njihov nastanak. Takođe su u pratnji vodiča provedeni kroz ostatak Konaka i bili upoznati sa brojnim istorijskim činjenicama vezanim za ovo mesto. Većina studenata je ponela i fotoaparate, tako da su fotografijama uspeli da zabeleže ovu veoma značajnu izložbu.“

Dimitrije Jovanović

„Prošle nedelje imao sam to zadovoljstvo da sa svojim kolegama i profesorkom posetim izložbu grafika „Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I“. Prvi put sam se susreo sa radovima ovog umentika, jednog od najvećih iz doba renesanse. Izložba je bila predstavljena u Konaku knjegine Ljubice i privukla je veiliki broj poštovalaca umetnosti. Kolekcija od preko 100 grafika Istočnoslovačkog muzeja iz Košica oživela je u meni duh tog vremena. Fascinirala me je grafička tehnika Albrehta Direra kao umetnika koji je živeo u 16. veku, a koja ide do najsitnijih detalja. Među izloženim radovima najviše mi se dopao deveti list iz ciklusa Apokalipsa Sv. Jovana pod nazivom Rat Andjela (1498) – svidela mi se kompozija i snažan osećaj borbenog duha kojom zrači. Osim dela Albrehta Direra dopala su mi se i ostvarenja njegovih savremenika i učenika, a to su: Hristos pada pod krstom (1509-1515) i Portret cara Ferdinanda (1540-1553). Prvi rad u meni budi empatiju za Hristovo stradanje i bol koji on oseca, a sto se tiče portreta cara Ferdinanda, interesantno je sto mozemo detaljno videti kako je izgledala carska odora tog doba. Obzirom da je ovo bilo moje prvo upoznavanje sa jednim od najbrilijantnijih stvaralaca renesanse, voleo bih da mi se pruži prilika da vidim u budućnosti i druga dela majstora renesansne umetnosti.“

Božica Kuljiš

„Albrecht Durer je nemački slikar, grafičar i teoretičar umetnosti. Jedan je od najvećih predstavnika renesanse. Ujedionio je italijansku ranu renesansu sa ekspresivnim stilom nemačkog reformatorskog doba te tako došao do novih oblika izražavanja. Bavio se mitologijskim, religioznim te alegoričnim temama, ali i prirodom.

Slika 01. Beštija sa rogovima ovna

Na slici je prikazan prizor  iz 13. glave Otkrivenja – „I stadoh na pesku morskom i videh zver gde izlazi iz mora, koja imaše sedam glava i rogova deset i na rogovima njenim deset kruna, a na glavama njenim imena hulna.“ Delo sadrži više elemenata. Na drvorezu možemo uočiti Boga na nebu koji u desnoj ruci drži srp kojim se sprema da požanje grešne duše. Na njegovoj levoj strani, dva anđela čekaju njegova naređenja. Jedan takođe drži srp, dok drugi drži krst i mač, oružja kojim se spremaju da napadnu sedmoglavu aždaju i ljude u zabludi, koji je obožavaju. Na aždaji se, pored sedam glava, mogu videti i 10  kruna te deset rogova, šape medveda i usta lava. Na slici se takođe može videti i zver sa telom lava, koja na glavi ima rogove poput ovna, kao i oblaci iz kojih, umesto kiše, pada krv. Godine 1498. ovo delo se našlo u ciklusu: „Apokalipsa Svetog  Jovana“. U Evropi, ovaj period su obeležile različite nesigurnosti i tenzije vezane za najavljivani dolazak kraja sveta. Opise apokalipse, koje je Sveti Jovan naveo u knjizi otkrivenja, Direr je upečatljivo preneo na ovo delo, koristeći se kompleksnim simboličkim detaljima. Posmatrajući ovo delo, zapazila sam izraženu gradaciju moći. Na dnu se nalaze bespomoćni ljudi, smrtnici, koji su u zabludi, klanjajući se biću za koje misle da je moćno, ali ne vide da je iznad njega još moćniji Bog sa svojim anđelima. Možemo osetiti kako im se uskoro bliži kraj zbog slepog verovanja u uzvišenost zveri.“

Bojan Stanojević

„Izložba o Alberhtu Direru mi je prikazala umetnost njegovog doba, od samog početka ulazeći ispod svodova konaka Knjeginje Ljubice se primećivalo čemu izložba teži. Nakon što smo sišli u glavnu salu, dobili smo šansu da vidimo veliki broj slika slavnog umetnika. Uključujući i par rekvizita, kao što je bio oklop sa mačem u centru sale. Dok smo slikali njegova dela, slušali smo predavanje o Direru i o tome kako je on grafičar koji je preobrazio grafiku i da je počevši od njega nastao grafički dizajn koji sada znamo, videli smo razne slike povorke cara Maksimilijana i jedan od njegovih poznatijih radova: Nosoroga, koji je bio izuzetno dobro nacrtan računajući na to da je crtan po opisu drugog čoveka. Nakon obilaska donjih prostorija prošetali smo se po ostatku prostorija, razmenjivali komentare i sve u svemu  lepo se zabavili. Izložba je odlično smisljena, počevši od predavanja u svakom delu prostorije, do mirne muzike koja je puštana u pozadini. Ovo je jedan vrlo zanimljiv događaj, gde smo imali priliku da se zabavimo, a i pritom naučimo nešto novo.“

Đorđe Jevtić

„Izložbu je vredelo posetiti, baš sam bio fasciniran samom činjenicom da gledam radove osobe koja je živela pre oko 500 godina, a tako je precizno i strpljivo radio. Samim tim što su ti radovi ostali očuvani i posle toliko vekova, pokazuje koliko je cenjen i kvalitetan crtač Direr bio. Od svih radova najviše su mi se dopali Trijumfalna Kapija i Nosorog.“

Fotografije pripremili: Studenti Fakulteta digitalnih umetnosti – Ana Marija Rumenčić, Miloš Prokić, Bojan Stanojević i Miloš Knežević.